"Naša snaga je timski rad" Kruna Una Mitrović o dve godine na Kurir televiziji i priznanju koje je njena emisija "Puls Srbije vikend" nedavno osvojila
Dodajte Kurir u vaš Google izborNakon dve godine rada na Kurir televiziji, voditeljka i urednica emisije "Puls Srbije vikend", koja se emituje subotom i nedeljom u 12.10 časova, Kruna Una Mitrovićima mnogo razloga za zadovoljstvo. Jedan od njih je i priznanje za najbolju informativnu emisiju na televiziji koje je "Puls Srbije vikend" osvojio na nedavno održanoj konferenciji "Digital & Digital Awards" 2026. Iza ovog uspeha stoji mali tim, koji čine urednici Maja Ješić, Ivana Malenko i Milovan Stanišić, s glavnom urednicom Slađanom Slavković Jovanović na čelu.
U razgovoru za TV Ekran Kruna Una govori o svemu što je prethodilo ovom uspehu, ali i novim ambicijama i željama za period koji je pred njom.
Kako ste doživeli ovo priznanje?
- Kao veliko zadovoljstvo i potvrdu rada i energije koju čitav tim ulaže u emisiju. Svaka nagrada prija, ali mi je posebno važno kada se prepozna nešto što stvaramo zajedno, s mnogo entuzijazma i želje da budemo bliski publici. "Puls Srbije vikend" je emisija koja se stalno razvija i traži nove načine da komunicira s gledaocima, a ovo priznanje nam je dodatni podsticaj da nastavimo da budemo aktuelni, autentični i zanimljivi. Najlepši deo svake nagrade je osećaj da je ono što radite primećeno i da je pronašlo put do ljudi.
Je li nagrada rezultat timskog rada?
- Apsolutno, i u tome je najveća snaga naše emisije. Slađana Slavković Jovanović, Maja Ješić i ja imamo različite senzibilitete, iskustvo i način razmišljanja, ali nam je zajedničko to što nam je stalo do emisije i do onoga što svakog vikenda ponudimo publici.
Kako izgleda kad tri žene dele posao?
- Ne slažemo se uvek, bilo bi neobično da je drugačije kad tri žene donose veliki broj odluka. Ali naše različitosti ne doživljavam kao problem, već kao prednost. Sučelimo mišljenja, nekad se i ubeđujemo, ali na kraju tražimo rešenje koje je najbolje za emisiju. Kolega Milovan Stanišić je zaslužan za mnogo više od balansa koji unosi, on je uvek tu da pomogne, proveri i ukaže ako nešto nedostaje. Nekada obradimo pet tema u jednoj emisiji, satkanoj od mnogo detalja, zahvalna sam mu što uvek na njega mogu da se oslonim. Kroz timski rad naučiš da poštuješ različitost onog drugog. Čak i neslaganja mogu da budu kreativna. Zato ovu nagradu doživljavam kao priznanje celom timu, ja sam je samo fizički primila.
Petog oktobra navršile su se dve godine kako je počelo emitovanje emisije "Puls Srbije vikend". Koliko ste naučili, napredovali i promenili se za to vreme?
- Dve godine prođu mnogo brže nego što čovek očekuje, a kad pogledam unazad, imam osećaj da smo prošli mnogo duži put. Naučila sam da još više verujem svom osećaju, da budem fleksibilna i da prihvatim da se dobra televizija stalno menja. Svaka emisija nas je nečemu naučila, nekad kroz ono što je bilo dobro, a nekad kroz ono što smo sledeći put želeli da uradimo drugačije. Mnogo smo napredovali, i kao emisija i kao tim. "Puls Srbije vikend" danas ima svoj ritam, prepoznatljivu energiju i publiku koja nam veruje. A kada imate publiku koja vas prati, onda imate i odgovornost da svakog vikenda budete sve bolji.
Jeste li se potpuno pronašli na Kurir televiziji?
- Prija mi njena dinamika, sloboda da se ideja razvija i činjenica da televizija danas nije samo ono što se emituje u programu već i način na koji komunicirate s ljudima. Uvek postoji prostor za nove ideje. Ove dve godine su me profesionalno promenile, donele mi mnogo lepih iskustava i potvrdile da je televizija posao koji zaista volim. Mnogo sam naučila i profesionalno i lično.
Znači li priznanje novi vetar u leđa?
- Svakako da to jeste. Svako priznanje u vremenu velike televizijske konkurencije predstavlja dodatnu motivaciju. Danas je publika izložena ogromnom broju sadržaja i nije lako zadobiti njenu pažnju, a još manje je zadržati. Zato nam ova nagrada znači kao potvrda da ono što radimo ima svoju vrednost. Svaka nagrada je i obaveza. Ne volim da ih posmatram kao nešto na čemu treba stati, već kao podsticaj da budemo bolji, kreativniji i da ne izgubimo ono zbog čega je "Puls Srbije vikend" prepoznatljiv.
Prija li vam više rad u popodnevnoj emisiji od jutarnjeg programa, u kom su vas gledaoci upoznali?
- Prija mi i jedno i drugo, samo na različit način. Jutarnji program je imao svoju posebnu energiju i mnogo toga sam u njemu naučila, ali "Puls Srbije vikend" mi je doneo novu vrstu slobode. Vikendom je atmosfera drugačija, imamo više prostora za razgovor, za zanimljive teme, goste i neke opuštenije priče. S vremenom sam se pronašla u tom ritmu. Volim što emisija ima dinamiku, ali i dovoljno prostora da razgovor traje i da gosta upoznamo bolje. Ne bih rekla da mi popodnevni program više prija, možda mi više odgovara ono što "Puls Srbije vikend" jeste.
Otkako ste stali pred kamere kao gimnazijalka, radite program uživo. Kako je to kad odrastate praktično pred kamerama?
- Zaposlila sam se pre nego što su mi počela predavanja na fakultetu, pravo iz gimnazijske klupe, i nisam razmišljala o tome da će deo mog odrastanja i života ostati zabeležen na televiziji. Naprotiv, postoji priča o tome koliko sam se otimala od javnog posla. Ali, kad pogledam stare snimke, bude mi neverovatno koliko sam se promenila. Ne samo fizički, menjali su se moje mišljenje, stavovi, način na koji razgovaram s ljudima, ali i odnos prema poslu. Najlepše je to što sam kroz televiziju rasla zajedno sa svojim gledaocima. I možda je zato moj odnos prema kameri danas drugačiji. Više nemam potrebu da joj se "dopadnem" ili da nešto dokazujem. Pred kamerom sam mnogo više ono što jesam. A to je, valjda, i znak zrelosti. S druge strane, Kruna Una pred kamerom i Kruna Una privatno nisu ista osoba.
Uz intenzivan posao uspeli ste i da diplomirate. Da li je to bio težak period?
- Ponekad je bilo teško. Imala sam jasnu želju da završim fakultet i ljude oko sebe koji su tu želju razumeli. Uz posao koji je intenzivan nije jednostavno uskladiti predavanja, kolokvijume i ispite. Ponekad sam gubila tlo pod nogama, htela da odustanem, davala otkaz u ponoć, ali ujutru u šest bila pred kamerama. Moja prednost je bila mladost jer sa 18 ili 19 i ne znate šta je teško, posebno kad nemate s čim da uporedite, jer ja nikad nisam imala pravi studentski život.
Ko vam je bio najveća podrška?
- Porodica, saradnici i kolege. Imali su razumevanja za to što nekad moram da odsustvujem zbog fakulteta, što sam nekad umorna, nervozna ili pod velikim pritiskom reagujem ishitreno. Nikada nisam osećala da moram da biram između posla i obrazovanja, i to mi je mnogo značilo. Bilo je dana kada sam se pitala kako ću sve stići, ali ambicija je bila jača od umora. Kad nešto zaista želite, pronađete način. Drago mi je što nisam odustala ni kada je bilo najteže, jer diploma nije samo papir, ona mi je potvrda da mogu da iznesem i ono što mi se u nekim trenucima činilo gotovo nemogućim.
Jesu li master studije na FPN bile prirodni korak i za vašu dalju karijeru?
- Jesu. Oduvek imam potrebu da razumem širu sliku, da znam šta se dešava i zašto se nešto dešava i privatno volim da imam pregled nad situacijom i da ne zavisim od toga da mi neko drugi objasni ono što mogu sama da naučim. To znanje mi znači i u televizijskom poslu. Što više znam, lakše mi je da razumem gosta, temu i kontekst u kom razgovaramo. Ne želim da budem neko ko samo postavlja pitanja - želim da znam šta pitam i zbog čega je određena tema važna. Zato na master gledam kao na jednu stanicu, a ne na cilj. Ambicije mi se s godinama nisu smanjile, naprotiv, proširuju se. Što više učim, svesnija sam koliko još toga ne znam, a upravo mi je ta radoznalost najveći pokretač.
U kom pravcu želite da se razvija vaša karijera?
- Ne pravim velike planove, niti sam ikad živela za aplauze, čestitanja i potvrde drugih. Rano sam shvatila da se život često događa mimo naših planova i da ne možemo sve konce da držimo u rukama. Imam želje i ciljeve, ali trudim se da ne budem zarobljena njima. Jedino od sebe imam velika očekivanja. Važno mi je da znam da sam dala svoj maksimum, da nisam odustala kad je bilo teško i da sam ostala dosledna sebi. Ako u tome uspem i ako sebe ne razočaram, sve ostalo će se otvoriti u pravo vreme. Ne znam gde će me to odvesti, ali mi se ta neizvesnost dopada. Verujem da život ponekad ima veći i širi plan za nas nego što bismo sami mogli da osmislimo. Moj posao je da budem spremna kada se ta vrata otvore. A onda će doći i sledeći korak, koji danas ne umem ni da zamislim.
Slađana Slavković Jovanović, glavna urednica emisija "Puls Srbije" i "Puls Srbije vikend", istakla je zadovoljstvo povodom nagrade koju je osvojila emisija "Puls Srbije vikend".
Na koji način gledate na ovo priznanje?
- Ja bih pre svega umanjila svoj značaj i doprinos ovoj nagradi. Ova više nego zaslužena nagrada pripada prvenstveno timu koji čine Maja Ješić, Kruna Una Mitrović i Milovan Stanišić, pojačanom novinarima koji rade na ovoj emisiji.
Nakon godinu i po dana, koliko ste glavna urednica emisije "Puls Srbije vikend", možete li da kažete da ste tim koji pobeđuje?
- Sa ovakvim timom moj udeo u stvaranju emisije je samo da budem ponosna na ono što su oni uradili.
Sukobljavate li se u stavovima s koleginicama Krunom Unom i Majom ili ste tim istomišljenica koji je došao do ovog uspeha?
- Ukrštamo ideje, a koplja su nam mirna.
Maja Ješić, urednica emisije "Puls Srbije vikend", takođe nije krila zadovoljstvo.
Kako gledate na priznanje koje je osvojila emisija "Puls Srbije vikend"?
- Velika nam je čast što smo dobili nagradu za najbolju informativnu emisiju na televiziji u 2026. godini u okviru "Digital Awardsa". Biti objektivan i ne dozvoliti da se koristi govor mržnje u javnom prostoru i medijima uvek je veliki izazov. Nama to uspeva, i takva uređivačka politika, kao i ova nagrada, obavezuju nas.
Sukobljavate li se u stavovima s koleginicama Krunom Unom i Slađanom ili ste tim istomišljenica koji je došao do ovog uspeha?
- Velika je privilegija u ovom poslu - nemamo nikakvih sukoba. Sjajno sarađujemo, vrlo smo jasne svaka u svom stavu i pogledu na svet, i veoma kompatibilne.
Šta je najizazovnije u programu koji ide uživo, a vi ste odgovorni za njegov tok?
- Ljudi, naravno. Tim koji radi. Energija koja vlada i uvažavanje kolega. Tehnika uvek može da vas izda, ljudi ne.